Пензијски фондови представљају важне институције пензијског осигурања, чија је основна функција постизање апсолутног и релативног животног стандарда осигуране популације након пензионисања. Дугорочно неповољни деомографски трендови су значајно утицали на способност пензијских фондова да генеришу исплату дарежљивих пензијских надокнада осигураницима. Поред социјалне функције, пензијски фондови су значајни инвеститори на глобалном финансијском тржишту, са специфичним инвестиционим особинама одређеним дугорочним карактером преузетих пензијских обавеза. Сходно томе, пензијски фондови претежно улажу у дугорочне хартије од вредности и, посредно, у инвестиционе пројекте са дугим роком реализације.
Монографија „Савремени трендови у пословању пензијских фондова“ представља покушај аутора да теоријски сагледа савремене трендове у пословању пензијских фондова. У том смислу, у монографији су обрађена питања која се односе на промене у инвестиционој политици пензијских фондова у претходне две деценије, реакције пензијских фондова на учестале финансијске кризе у поменутом периоду и њихову дугорочну финансијску одрживост. Уважавајући сложеност друштвеног ангажмана пензијских фондова, значајан нагласак је стављен и на њихово ангажовање у питањима одрживог развоја.