На Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, одржан је 19. септембра 2025. године, XXIV научни скуп Институционалне промене као детерминанта привредног развоја Републике Србије. Организатор Научног скупа био је Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, у сарадњи са Савезом економиста Србије. Научни скуп је организован у условима сложених међународних околности које су утицале на економске резултате Републике Србије, па су реферати аутора били у великој мери усмерени и на ова дешавања. Учесници скупа су поднели пет уводних и тринаест реферата, од којих су у Зборнику радова Научног скупа публикована три уводна и тринаест реферата учесника скупа.
Више од две деценије на овом Научном скупу указује се на изузетну важност институција у процесу креирања и спровођења мера економске политике. Током протеклих година, кроз научне расправе и анализе, континуирано је истицано да институционални оквир представља темељ одрживог привредног развоја и ефикасног функционисања тржишне привреде. Истовремено, наглашавано је постојање одређеног вакума у процесу институционалне транзиције – институције претходног политичког и економског система биле су напуштене, док је изградња нових институција текла споро, парцијално и често неефикасно.
Посебан акценат овогодишњег Научног скупа стављен је на неопходност унапређења институција и одговорнији однос према њима од стране свих политичких и економских актера. Учесници су указали да је неразвијеност институционалног амбијента, у оквиру кога се одвијају економске активности, један од кључних узрока економског заостајања Републике Србије, не само у поређењу са развијеним, већ и са мање развијеним земљама у транзицији.
У фокусу скупа нашла су се и савремена питања која се односе на улогу вештачке интелигенције у процесу функционисања институција, као и на утицај паметних и интелигентних система на будућност друштвеног и економског развоја. Поред наведених аспеката институционалне детерминисаности привредног раста и развоја, размотрена су и бројна релевантна питања – одрживи развој, модел раста заснован на страним директним инвестицијама, платнобилансна политика Републике Србије, као и међузависност квалитета институција, економског раста и иновација у земљама Европске уније и Западног Балкана.
Полазећи од чињенице да су у досадашњем току транзиционог процеса у Републици Србији створене бројне структурне деформације, учесници су указали на неопходност спровођења структурних промена као кључне детерминанте унапређења извозних перформанси националне економије. Током Научног скупа покренута су и питања демографских последица одлива мозгова, као и будућности високог образовања у контексту дигиталне трансформације универзитета.
Публиковањем овог Зборника радова са Научног скупа, они се стављају на увид како научној и стручној јавности, тако и носиоцима економских политика, што ће, уверени смо, имати како научне, тако и практичне импликације за будућа институционална решења у Републици Србији. Одржавање и XXIV Научног Скупа и публиковање зборника радова Институционалне промене као детерминанта привредног развоја Републике Србије, финансијски је подржало Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.